“Nepoznata žena iz Sene“ predstavlja jedno od najpopularnijih umetničkih dela na svetu.
Priča počinje 1880. godine kada je patolog jedne pariske mrtvačnice postao opčinjen lepotom žene utopljene u Seni nakon čega je odlučio da napravi posmrtnu masku. On je prvi model lica nepoznate utopljenice sa misterioznim osmehom pokazao svojim prijateljima. U isto vreme, modelar je napravio masku i postavio je ispred radionice, nakon čega su Parižani počeli da naručuju replike.
Napravljeno je nekoliko kopija maske, a do 1900.godine reprodukcije “Nepoznate žene iz Sene“ postale su modni detalj u domovima širom Evrope. Njeno lice bilo je inspiracija za pisce i pesnike poput Nabokova, Rilkea, Kamija i Anais Nin, ali i za dame koje su oponašale njen izgled i izraz lica.
Pored velike popularnosti,“Nepoznata žena iz Sene“ bi posle nekog vremena pala u zaborav da nije bilo drugog slučaja, koji je učinio da njen lik bude zauvek zapečaćen u istoriji.
Lutkar Asmund Lerdal je 1955. godine spasao život svog sina. On mu je, nakon davljenja, udahnuo vazduh u pluća upumpavajući ga “usta na usta“. Nekoliko godina kasnije, lutkar je dobio porudžbinu da napravi pomagalo za vežbanje tehnike kardiopulmonalne reanimacije.
Asmund Lerdal je odlučio da napravi lutku, koja ne izgleda strašno, te je zaključio da bi bilo najbolje da ima žensko lice. Ideju za lik dala mu je maska žene, koja se nalazila na zidu kuće njegovih roditelja. Radilo se o “Nepoznatoj ženi iz Sene“.
Ovaj lik se i danas koristi za modelovanje lica “spasite Eni“. Radi se o lutki na kojoj se vežba prva pomoć širom sveta. U šali se govori da je to “najljubljenije lice“ koje je ikada postojalo.
Izvor: Istorijski zabavnik
Add Comment