Srednji vek je u istoriji poznat po strogim kaznama u cilju da se spreči “nepoželjno ponašanje“.
U srednjovekovnoj Evropi, pre nekoliko stotina godina, društveno prihvatljivo ponašanje podrazumevalo je stvari kakve su danas nezamislive. Ko nije poštovao pravila, bio je najstrože kažnjen.
Danas većina tih zakona i zabrana više ne postoji.
IGRANJE TENISA – Zakonom iz 1495. godine, dečacima koji nisu bili iz plemićke porodice bilo je zabranjeno da igraju tenis, jer se smatralo da se na taj način podstiče kockanje. Zakoni su se primenjivali tokom cele godine, izuzev Božića, a tada su smeli da se igraju isključivo u zatvorenom prostoru, tačnije u kući svog gospodara.
IGRANJE FUDBALA – Fudbal se u to vreme nije smatrao civilizovanim sportom, pošto je na terenima nastajao pravi rat, koji je nanosio ogromnu štetu, a bilo je čak i smrtih ishoda. Zato je, engleski kralj Edvard II, 13. februara 1314. godine izdao naredbu o zabrani fudbala u Londonu. Tadašnji gradonačelnik Londona rekao je da ova igra stvara buku, veliku gužvu i nemire u gradu, te da iz toga “mogu da proizađu razna zla”. Zabrana fudbala ukinuta je 1650. godine.
SMRT U PARLAMENTU – Ovaj zakon se smatra jednim od najblesavijih zakona u istoriji, koji se u Velikoj Britaniji i dalje primenjuje. U srednjem veku je odlučeno da svako ko umre u parlamentu ima pravo na državnu sahranu. Logično objašnjenje je da je neko od običnih podanika u to vreme iskoristio neku rupu u proceduri kako bi ovu privilegiju obezbedio nekom bližnjem. Zato je ubrzo doneta odluka da je strogo zabranjeno umreti u parlamentu.
UDAJA BEZ DOZVOLE GOSPODARA – Važio je za jedan od surovijih zakona, koji zapravo pokazuje koliko je bilo loše biti na samom kraju društvene lestvice. U to vreme devojke ili žene, koje su radile kao sluškinje, mogle su vrlo lako da zapadnu u veliku nevolju ukoliko bi se udale bez znanja gospodara. U slučaju smrti supruga, gospodar bi u kratkom vremenskom periodu sluškinji našao drugog muža, a ko nije želeo da sarađuje bio bi najstrože kažnjen.
KRAĐA MRTVOG KITA – Ovaj zakon i ima neku logiku ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je tada srednjovekovna palata značila sve, a kitovi su bili na meniju samo za kralja i kraljicu.
PRANJE OVACA – Nejtan Belofski je u svom delu “Knjiga čudnih i radoznalih pravnih neobičnosti“ zabeležio slučajeve iz 1200-ih godina, gde bi celo selo, posluga i ostali, bili kažnjeni ukoliko ne bi oprali gospodarevu ovcu. Sigurno se iza ovih informacija krije neka priča, ali niko nije ostavio detalje.
Izvor: nationalgeographic.rs
Add Comment