Božić je najveći i najveseliji praznik, kada se dariva i veseli, uživa u piću i hrani u krugu porodice i prijatelja.
Pravoslavni hrišćani slave Božić 7-og januara, a dan pred Božić slavi se Badnji dan i veče. Badnje veče je poslednji dan Božićnog posta, kada se pali badnjak. Običaj je da se na Badnji dan ustaje rano i da najstariji i najmlađi muškarac idu da seku badnjak. Tokom godina tradicije su se promenile i prilagodile gradskom načinu života, ali je suština ostala ista – u kuću se unosi badnjak, bilo da je kupljen ili sečen. Pored toga, mesi se česnica – pogača bez kvasca u koju se tradicionalno ubacuje novčić. Ko pronađe novčić imaće novca i sreće tokom cele godine. Pored novčića, u česnicu se stavljaju i drvce ( iverak od badnjaka ) za zdravlje i pasulj za bogatstvo. Česnica se okreće u krug, preliva vinom i lomi. U nekim krajevima mesi se proja umesto pogače.
U drugim zemljama postoje slični običaji, pa se tako u Norveškoj služi slatki sutlijaš svim gostima za desert. U veliku činiju se stavlja i jedan badem, te kome zapadne badem u činiju za njega se veruje da će se te godine venčati.
Božić se u svetu slavi na različite načine, zato predstavljamo neke od najlepših i najzanimljivijih tradicija kada je ovaj veliki praznik u pitanju.
BOŽIĆ U FRANCUSKOJ
Božić u Francuskoj odiše svečanom atmosferom, gde je tradicija u znaku adventa –predbožićnog vremena i običaja. Reč advent potiče iz latinskog jezika i znači „dolazak“, a misli se na rođenje Isusa Hrista. Najmlađi se od 1. decembra do Božića raduju sitnim darovima sa čokoladicama. U većini domova nalaze se jasle – kutak u kojem se različitim figurama oživljava sećanje na rođenje Hrista. Važan običaj u Francuskoj je 24. decembra – Badnje veče. Posle večere, porodica se okuplja oko jelkei otvaraju se pokloni za razliku od Amerike gde se pokloni otvaraju na sam dan Božića. Sledećeg dana tj na dan Božića porodica se sastaje na svečanom ručku. Tradicionalnu trpezu čine jagnjetina, piletina ili pačetina u sosu, kao i “Buche de Noel” – čokoladne torte ukrašene kremom od putera.
U nekim delovima Francuske, na dan kada proslavljaju Svetog Nikolu ( 5. decembar ), deca uveče ostavljaju svoje cipele ispred kamina ( nalik na čarape u Americi ). Pre odlaska na spavanje mališani pevaju tradicionalne pesmice, kako bi im sveti Nikola tokom noći napunio cipele slatkišima.
BOŽIĆ U NEMAČKOJ
U Nemačkoj su jelka i vašar glavni simboli Božića. Skoro svaki grad ima veliku i prelepo ukrašenu božićnu jelku “Tannenbaum”, koja se nalazi na centralnom gradskom trgu. Vašar se sastoji od malih koliba, ukrašenih svetiljkama i scenama koje simbolizuju Hristovo rođenje sa jaslama. Tu se mogu kupiti razne ukusne poslastice, kuvano vino i umetnički predmeti.
Nemci takođe organizuju tradicionalnu božićnu večeru 24. decembra, a trpeza se sastoji od lososa i guščijeg pečenja. Posle večere deca pored jelke otvaraju poklone, a na dan Božića vernici obično odlaze u crkvu.
BOŽIĆ U GRČKOJ
U Grčkoj jedan od običaja datira iz davnih vremena i još uvek se praktikuje – na Badnje veče deca, posebno dečaci, nose bubnjeve i triangle. Oni idu od kuće do kuće gde domaćinima žele sve najbolje i pevaju božićnu pesmu (na grčkom “kalanda”), a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Neki od njih nose i makete lađi koje su ukrašene zlatno oslikanim jajima. U današnje vreme, uz božićnu jelku u mnogim domovima božićna lađa predstavlja jednu od važnijih dekoracija.
U Grčkoj postoji verovanje vezano za “Kalikancarose”, jednu vrstu zlih duhova, vilenjaka, koji se pojavljuju u periodu od Božića do Bogojavljenja, 6. januara. Oni po priči izlaze iz centra zemlje i ulaze u kuću preko dimnjaka. Kilakancarosi su više prkosni nego zli: gase vatru, penju se ljudima na ramena, vuku konje za rep i kvare mleko. Kako bi se zli duhovi oterali, vatra u peći tih 12 dana i noći ne sme da bude ugašena. Tokom ovog perioda Deda Mraz donosi deci poklone, i to 1. januara.
BOŽIĆ U ŠPANIJI
Španci, kao Francuzi i Nemci, spremaju Božićnu večeru 24. decembra. Oni posle večere, tačnije u ponoć odlaze do obližnje crkve da prisustvuju misi, poznatoj kao “La Misa del Gallo” ili Petlova misa, koja je dobila ime po verovanju da je petao prva životinja koja je svojom pesmom najavila Hristovo rođenje.
Špansku božićnu trpezu čini “Pavo Trufado de Navidad”, odnosno ćurka punjena tartufima, ali u regiji okruženoj morem na severozapadu Španije, tačnije u Galiciji, božićna večera sadrži različite vrste morskih plodova, od školjki do rakova. U Španiji je običaj da deca otvaraju poklone, kako za Božić tako i za Bogojavljenje. Većina poklona otvara se 6. januara, na praznik Sveta Tri Kralja, i veruje se da mudraci tog dana deci donose poklone.
BOŽIĆ U KOLUMBIJI
Kolumbijci imaju raznovrsne božićne običaje, koje obeležavaju vatrometom “Dia de la Velitas” (“Dan sveća”), molitvom za Novenu, i “al borada”. U Kolumbiji božićna sezona počinje 7. decembra, odnosno na “Dia de la Velitas”, kada porodice pale sveće na trotoaru ispred svojih domova i zamisle želju. Po veovanju, na taj način osvetljavaju put Devici Mariji da blagoslovi njihove porodice tokom narednog dana, koji se u skladu sa tom tradicijom naziva Dan Bogorodice.
U vreme sezone božićnih praznika ( od 7. decembra do 6. januara ), porodice ukrašavaju svoje domove scenama Hristovog rođenja. Kolumbijci vole da proslavljaju Božić organizujući razne proslave i vatromet. Jedna od glavnih tradicija je “al borada”, celodnevna proslava koja se organizuje u bilo koje vreme pre kraja Novena de Aguinaldos. Novena je je period od devet dana, od 19. decembra do Badnje večeri. Tokom ovog perioda, porodice i prijatelji okupljaju se u zajedničkoj molitvi pre gozbe koja se sastoji od tradicionalnih kolumbijskih jela, kao što su “natilla”, gusti mlečni specijalitet koji se pravi od mleka, cimeta, ponekad od suvog grožda i alkohola, i “buñuelos”, uštipci koji se prave od sira i brašna. Poslednji dan Novene je posebno svečan, i posle večere u ponoć se otvaraju pokloni. Proslava se nastavlja čak i posle Božića, sve do Bogojavljanja, kada se završava božićna sezona.
BOŽIĆ U ETIOPIJI
Pravoslavna etiopijska proslava Božića zove se Ganna. Dan pre Božića, 6. januara se posti. Od vulkanskog kamenja, vernici prave figure starih crkvi i ostavljaju ih u hram. Prilikom ulaska u crkvu, ljudi nose sveće i žene sede odvojeno od muškaraca. Kada se sveće zapale, tada svi tri puta prohodaju oko hrama. Božićni pokloni nisu posebno važni u Etiopiji.
BOŽIĆ U BUGARSKOJ
Ukoliko Božić slavite u Bugarskoj svi će vam čestitati praznik sa Vesela Koleda. Ovde je božićna tradicija veoma važna, pa se na taj dan priprema 12 različitih jela bez mesa, koji su uglavnom napravljeni od suvih šljiva, orašastih plodova, pasulja, kao i tradicionalno bugarsko jelo Banitza (kod nas poznata kao gibanica). Porodica ruča zajedno za stolom, i tek kada svi završe, ustaju od stola u isto vreme.
BOŽIĆ U FINSKOJ
U Finskoj je, kao i u mnogim zemljama, glavno obeležje Božića jelka. Na Badnje veče je ukrašavaju voćem, papirnim zastavicama, šljokicama i svećama. Čisti se cela kuća, a najviše vremena se provede u kuhinji, gde se pripremaju raznovrsna jela. Nakon sređivanja, obavezno se ide u parno kupatilo pre pripreme božićne večere. Jelo se služi između pet i sedam, a pokloni se razmjenjuju pre ili posle večere.
Još jedan običaj u Finskoj, a naročito u ruralnim krajevima, stanovnici u dvorištu ostavljaju mrvice pticama i ne večeraju dok ptice ne pojedu svoj obrok. Na Božićni dan ljudi odlaze u crkvu, a odlaze i na groblje kako bi zapalili sveću u znak sećanja na mrtve.
BOŽIĆ U ITALIJI
U Italiji božićna sezona tradicionalno počinje osam dana pre Božića, a taj period se naziva Novena. Tada se deca oblače kao pastiri i idu od kuće do kuće pevajući božićne pesme za šta dobijaju novac kojim će kupiti poklone. Deca otvaraju poklone tek 6. januara, koje po priči donosi ružna, ali ljubazna veštica Befana.
BOŽIĆ U RUSIJI
Tradicionalni običaji u Rusiji podrazumevaju post koji traje 39 dana, sve do Badnjeg dana ( do 6. januara ). Tada domaćice spremaju 12 različitih jela u čast svim apostolima, a na dan Božića ( 7. januar ) ide se u crkvu i pevaju se božićne pesme. Deda Mraz i njegova unuka Snegoručka donose deci poklone.
BOŽIĆ U ŠVEDSKOJ
Na dan Svete Lucije ( 13. decembar ), rano ujutru, devojčice oblače svečane bele haljine i stavljaju na glavu vence na kojima su pričvršćene svećice. One bude roditelje, i daju im lepinje i kafu. Ovaj običaj potiče iz IV veka I simbolizuje povratak zvezde. U Švedskoj se kiti jelka dva dana pre Božića, a 25. januara ide se u crkvu koja je u potpunosti ukrašena svećama.
BOŽIĆ U JAPANU
Vrlo malo ljudi u Japanu slavi Božić, svega jedan procenat. Ljudi koji slave ovaj praznik poštuju mnoge poznate običaje. Većina ukrašava jelku Temari kuglama koje su ručno rađene, a budistički monah postaje Deda Mraz koji deci ostavlja poklone u kući. Na japanskom Shinnen Omedeto znači “Srećan Božić”.
BOŽIĆ U KINI
U Kini se božićno drvo uglavnom ukrašava nakitom, koji deca sama prave. Ukrasi su uglavnom napravljeni od papira u obliku lanaca, fenjera i cvetova. Deda Mraz, Dun Che Lao Ren, ili u prevodu “Stari božićni čovek”, deci donosi nove igračke ili odeću. Oni koji nisu religiozni ili ne slave Božić, u ovom periodu se raduju Prolećnom festivalu.
Ono što je zajedničko u celom svetu je to da se ljudi okupljaju u krugu porodice i prijatelja kako bi uživali u jednom od najlepših praznika. Tradicije i običaji su različiti, pa se na prvi pogled čini kao da nas razdvajaju, ali nije tako. Ono što nas spaja je to što svi proslavljamo isti praznik, a to je Božić.
Srećan Božić! Želi Vam redakcija STAIR.
Add Comment