Prema istraživanju britanskog Petplana, najpopularnije osiguravajuće kuće za ljubimce, u najređe vrste pasa spadaju Norveški lundehund, Lagoto romanjolo, Azavak, Vidraš i Mudi.
Norveški lundehund ili norveški lovac na ptice spominje se u skandinavskim i danskim spisima još 1500-ih godina. Ova rasa pasa izvorno živi u Norveškoj, a koristili su ga poljoprivrednici za lov morskih papagaja. Glavna uloga ove vrste bila je da lovi ptice zbog mesa, jaja i perja, pa je ovaj pas morao da bude okretan kako bi mogao da uđe u pukotine strmih vertikalnih stena. Zbog toga ova rasa na svakoj šapi ima šest prstiju, a glavu unazad može saviti gotovo toliko da njuškom dotakne leđa. Gotovo je izumro tokom Drugog svetskog rata, ali norveški uzgajivači uspeli su da održe ovu vrstu u životu. Norveški lundehund se zbog svog energičnog karaktera preporučuje aktvinijim porodicama koje vole avanture, istraživanja i česte duge šetnje.
Lagoto romanjolo je drevna rasa retrivera rustičnog izgleda sa gustim, kovrdžavim krznom vunaste strukture. Nekada je bio samo pas za vodu u nizijama Komakio i močvarnim oblastima Ravene. Tokom vekova su velike močvarne oblasti isušene i pretvorene u obradivo zemljište, pa je Lagoto pretvoren u psa za vodu i za traženje tartufa u ravnicama i u brdima Romagne. Ova rasa je veoma poslušna i nije mnogo zahtevna. Lagoto je odan i veoma privržen svom vlasniku, i lako ga je trenirati. Pored toga, dobar je pas za pratnju i odličan čuvar.
Azavak ili afrički hrt je već stotinama godina pratilac nomada iz južne Sahare. Ovaj pas je kratke i tanke dlake smeđe boje ili boje peska. Prepoznaćete ga po mršavom i gipkom telu, i kraljevskom držanju. Osobito je visok i elegantan, kretanje mu je uvek veoma gipko u koraku sa visokom akcijom nogu. U Evropu je dospeo u drugoj polovini dvadesetog veka i poznat je kao vrlo nežna rasa privržena porodici. Prema strancima je nepoverljiv, ali ljude s kojima živi obožava. Potrebno mu je najmanje pola sata trčanja ili aktivne igre svakodnevno, a budući da dolazi iz pustinje uživaće u toplim danima.
Vidraš je savršen za lov na vidre, ali pošto je danas to zabranjeno, izgubio je svoju primarnu ulogu. Ova vrsta se prvi put spominje u dokumentima engleskog kralja Džona iz 13. veka, a opšte je mišljenje da nastanak ove rase uključuje i Francuski uticaj koji je kombinovan sa genima engleskih pasa. Uši su mu dugačke i opuštene, dlaka oštra, a njuška dugačka. Ova rasa ima vrlo jako čulo mirisa. Kada prati miris vidri na kopnu, taj trag se naziva “suvim”, a kada prati vidru u vodi to je “tečni” trag. Vidraš može da prati suvi trag i do dvanaest sati, a kada prati tečni može da pliva i po pet sati, piše Kinološki savez Srbije. Pored masne strukture dlake ima i plovne kožice na šapama. Izuzetno je privržen, razigran i veran kućni ljubimac.
Mudi je mađarska rasa koja se koristila uglavnom za čuvanje stoke i ovaca, a danas ih je u svetu manje od hiljadu. Zahvaljujući svojoj neustrašivosti, pastiri ga dosta koriste i u hajkama na divlje svinje. Retko ih možete videti izvan Mađarske i okolnih zemalja, a rasa je navodno nastala tokom 18. i 19. veka ukrštanjem mađarskih ovčarskih pasa najverovatnije sa raznim nemačkim psima, ovčarima sa uspravnim ušima. Glava i noge ove vrste su prekrivene kratkom i glatkom dlakom, a drugi delovi tela imaju nešto dužu, veoma talasastu ili blago uvijenu dlaku. Oni su izuzetno energični i traže puno aktivnosti. Pametni su i dugog životnog veka, ali od vlasnika očekuju puno truda i opreza jer se s drugim psima ne slažu baš najbolje.
Izvor: nationalgeographic.rs
Add Comment