Viljuška je bitan pribor tokom konzumacije većine jela. Da li ste se zapitali kako je nastala?
Prve viljuške su zabeležene u starom Egiptu, gde su korišćene kao kuhinjske alatke, a u Kini su pronađeni ostaci viljušaka od kostiju u grobnicama vladara. U praistorijsko doba, praistorijski ljudi koristili su malu račvastu grančicu u koju su zabadali komadiće mesa.
Na Srednjem istoku su se koristile u 7. veku samo na gozbama na dvorovima, a zatim se njihova primena proširila u 10. veku. Te viljuške su bile od bronze i imale su dva zupca. U Italiju su donesene u 11. veku, a zaživele su tek u 16. veku. U Francuskoj su sve do 17. veka jeli prstima. Na otmenom dvoru Luja XIV niko nije upotrebljavao viljuške. Kada su ljudi počeli da ih upotrebljavaju mnogi su im se podsmevali navodeći kao razlog da su previše prefinjeni.
Viljuška je dugo bila odbačena i neprihvatljiva. Tokom srednjeg veka mnogi su verovali da podseća na đavolji trozubac, zbog čega je proglašena bezbožničkim predmetom.
Prema legendi, viljušku je u Italiju donela vizantijska princeza Marija Argiropulina. Naime, u 11. veku neka bogatašica u Veneciji je naručila da joj se napravi mala zlatna viljuška. O tome su pisali: “ Umesto da jede kao sav ostali svet, ona je sekla hranu u sitne komadiće i jela ih pomoću viljuške s dva zupca“.
U Veneciji je 500 godina kasnije upotreba viljuške opisivana kao nešto neobično, što su i objasnili u jednoj rečenici: “U Veneciji se pred svakoga na sto stavlja, pored noža i kašike, i viljuška, kojom se meso pridržava dok se seče, jer ti ljudi smatraju da je nepristojno dodirivati meso rukama”.
Viljuke nalik današnjim koristile su se samo za pridržavanje mesa, više kao kuhinjski alat. One su bile dugačke i dvozube, a bile su izrađene od gvožđa, kostiju ili tvrdog drveta.
Pojedini naučnici imaju teoriju da je viljuška nastala kad i strela, i da je na početku bila neka vrsta čačkalice kojom se uklanjala hrana između zuba.
Add Comment