O kristalnoj lobanji se već dugo prepričavaju legende, a današnja tehnologija još uvek ne može da napravi nešto slično. Potpuno je nezamisliva činjenica da je jedna tako složena stvar napravljena u ona vremena i to primitivnim oruđem koje su ljudi tada koristili.
Najtajanstveniji predmet na svetu izrađen je od kvarcnog kristala i izbrušen je toliko savršeno da je identičnog izgleda kao ljudska lobanja u prirodnoj veličini, a njegova vrednost je neprocenjiva. Pored toga, govori se da ima neobične moći, te ljudi koji su se našli u blizini čudesne lobanje primećivali su kod sebe čudne promene. Takođe se veruje se da ima isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi.
Kristalna lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena kćerka F.A. Mičel-Hedžisa. Pronađena je u Lubantunu (Grad Palih Kamenova) u Britanskom Hondurasu 1924. godine prilikom arheoloških iskopavanja.
Ne može se odrediti tačno od kad datira skupoceni predmet, ali se pretpostavlja da je njegova starost 12000 godina, ali mnogi granicu pomeraju i do nekoliko miliona godina. Jedino rešenje je da se kristalna lobanja razbije i da se na osnovu vodenog sadržaja odredi njena starost, ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava. U tom slučaju dobili bismo samo geološki period u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je lobanja izrađena. Mnogo je nejasnoća vezanih za ovu mističnu stvar, a jedna od njih je i zašto je izrađena baš od kvarcnih kristala, koji su veoma tvrd materijal i težak za obradu.
Na osnovu toga što je kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno mesto u kultovima Maja i Asteka, neki su smatrali da je to zapravo kultni predmet koji je korišćen u verskim obredima i u bogosluženju kod ovih naroda. I ostale kristalne lobanje potiču iz različitih arheoloških nalazišta na području nekadašnje kulture Maja.
Zbog svoje neprocenjive vrednosti kristalna lobanja se čuva u sefu jedne banke u mestu Mil Veli u Kaliforniji. Kristalna lobanja bila je podvrgavana mnogim naučnim istraživanjima.
Priča o kristalnoj lobanji je počela 1964. kada ju je Ana Mičel Hedžis odnela u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6 godina proučavali lobanju u svom stanu u Kaliforniji. Jedne večeri kad su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega na stočiću nalazila se lobanja.
Odjednom je primetio da oči lobanje verno reflektuju vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo je do otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u lobanju. Dorlend je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku.U gornjem delu usne duplje lobanje pronašao je široko providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina usmeravala je svetlost ispod lobanje u njene očne duplje.Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao uveličavajuće staklo.Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se kanal bez prepreka i inkluzija.
Na lobanji su naznačeni i zigomatični lukovi. Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj statui u svetu. Vilična kost je odvojena i može da se skida. Savršeno je upasovana u dva uglačana ležišta i lako se pokreće gore dole. Jednom prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta.
Štampani tekst koji bi gledali kroz njega bio bi čitljiv i uvećan. Iza onoga što deluje kao namerno izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u očne duplje. Zadnji deo lobanje je majstorski izrađen kao sočivo modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost odasvud i reflektuje je u očne duplje.
Četrdesetih godina prošlog veka prošlog veka kristalna lobanja je imala lošu reputaciju. Tada su verovali da je “lobanja Strašnog suda“ i da će svakoga ko gleda u nju zadesiti nesreća. Međutim, u novije vreme zauzet je pozitivniji sjaj, pa se veruje da lobanja pored isceliteljskih moći poseduje i skladište informacija.
Eksperti iz laboratorije složili su se da, pod pretpostavkom kad bi dobili komad kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači kristalnih komponenti sa najsavremenijom današnjom tehnologijom ne bi mogli da izrade lobanju sličnu ovoj. Jedan od kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard-a je izjavio: “Ova prokleta stvar jednostavno ne bi trebala da postoji“.
Add Comment