Legenda kaže da je kafa nastala tako što je jedan etiopijski pastir primetio da su njegove koze živahnije nakon čega je shvatio da je za to odgovoran žbun koji su brstile. Zapravo, bio je to žbun na kome je rasla kafa. Pastir je okusio plodove ove biljke i primetio je istu reakciju koju su imale i njegove koze.
Postoji mnogo vrsta kafe, ali najpoznatije vrste koje se najčešće konzumiraju su Arabika i Robusta. Pored njih poznate su i Liberica, Excelsa, Stenophylla, Arabusta, koja nastaje ukrštanjem Arabike i Robuste. Arabika je tradicionalna kafa. Ona sama čini 2/3 ukupne proizvodnje kafe u čitavom svetu, a u kombinaciji sa drugim sortama nastaju nove hibridne vrste. Robusta je jačeg ukusa i najčešće se upotrebljava za proizvodnju instant kafe.
Kafa je nastala u Etiopiji, pa je duboko usađena u kulturu i tradiciju ove zemlje. Etiopljani često kažu “Buna dabo naw”, što znači kafa je naš hleb. Ceremonija ispijanja kafe u ovoj zemlji ima veliku ulogu. Žene provedu i do 3 sata pripremajući i pržeći kafu, kako bi je poslužili porodici i gostima.
Kenija je jedan od većih proizvođača kafe. “Kahawa chungu” ili gorka kafa je tradicionalno pripremanje kafe u ovoj zemlji, te ona se sprema u specijalnim mesinganim posudama tzv ketlerima. U jakoj kenijskoj kafi najviše uživaju muškarci.
Francuzi najčešće dan započinju uz cafe au lait – toplu kafu sa dosta penasto umućenog mleka koju najčešće piju dok doručkuju kroasane.
Norvežani imaju običaj da sa sobom nose vruću kafu u termosu, koju će konzumirati tokom pauze ili predahu koji prave u šetnji ili tokom vremena koji provode napolju. Planinska kafa je jedna od najstarijih tradicija koju Norvežani preferiraju. Ova kafa se često priprema napolju, ukoliko su na kampovanju uz pomoć boce na plin ili na logorskoj vatri.
Italija je poznata po espresu. To je kratko i jako piće koje možete popiti u dva gutljaja, a služi se u malim, belim šoljicama. Ova vrsta kafe je pravi energetski napitak.
U Austriji najčešće služe kafu koju nazivaju “Wiener Melange” što je neka vrsta kapućina. Služi se u standardnim šoljicama za kapućino ukrašen bogatom, mlečnom penom.
Irska je poznata po specifičnom miksu kafe i alkohola. Kombinacija kafe i viskija je veoma ukusna, i ugrejaće vas u zimskim danima. Po legendi, ova kafa je nastala četrdestih godina, kada su jedne hladne i zimske večeri u Limeriku pridošlice iz Amerike zatražile jaku kafu kako bi se ugrejali.
Kako legenda kaže, Indija je prvi put došla u dodir sa kafom u 16. veku. Navodno je Baba Budan, islamski prorok koji je na svom putu ka Meki otkrivši blagodeti ovog napitka, prokrijumčario sa sobom nekoliko zrna. Indija je poznata po filter kafi, koja se priprema dugim kuvanjem uz pomoć specijalnog metalnog filtera, a servira se sa malo mleka i dosta šećera.
U Vijetnamu je najpopularnija ice kafa koju Vijetnamci piju sa zaslađenim mlekom.
U Turskoj se kafa kuva u džezvi i ima karakterističan jak ukus. Nakon ispijanja na dnu šolje ostaje crn talog. Turska kafa se najčešće služi uz ratluk. Turska izreka glasi “kafa treba da bude crna kao pakao, jaka kao smrt i slatka kao ljubav” .
U Japanu se pije i hladna i topla kafa. Najpopularnija je kafa u limenci, koja se prvi put pojavila u prodaji šezdesetih godina.
Kafa je u Kubi postala sastavni deo života još u 18. veku, kada su francuski farmeri bežeći od revolucije doneli useve na Haiti i počeli da ih uzgajaju tamo. Nakon toga, kafa je postala popularna i njena proizvodnja se naglo povećala. Kubanska kafa je sladak, jak espreso koji se meša sa šećerom u procesu kuvanja.Kubanci imaju ritual ispijanja jake jutranje kafe, koja se uglavnom ispija iz malih šoljica.
Amerikanci su veliki obožavatelji kafe, a najčešće je piju sa bogatom kremom i dosta šećera. Najviše se izdvaja Americano, čiji su način pripreme u Ameriku doneli italijanski emigranti. To je espreso pripremljen sa toplom vodom.
Kafa u Meksiku je egzotična , aromatična, obogaćena cimetom i šećerom, a tradicionalno se poslužuje u glinenim posudama.
Danas je proizvodnja kafe vrlo unosan biznis što dokazuje podatak da je industrija kafe druga najjača industrija u svetu nakon naftne.
Add Comment