Inače, ova kompanija je poznata po svojim glavnim proizvodima od supe u konzervi i jedna je od najvećih kompanija za prerađenu hranu u SAD-u.

Sveća sa mirisom pileće supe je inspirisana mirisima-dodacima piletine, krekera i karanfilića, dok sveća sa mirisom paradjz supe sadrži deliće paradajza, bibera i sira.

Ove neobične sveće urađene su u obliku konzerve za supu u crveno-beloj boji. Rasprodate su u rekordnom roku nakon što su puštene u online prodaju na veb stranici kompanije Campbell’s.

Izvor: zanimljivostidana.com

The post SVEĆE SA MIRISOM SUPE appeared first on Stair.

On jednostavno rečeno, stoji u redu za bogate ljude koji to ne žele ili koji nemaju vremena, te naplaćuje 20 funti (23 evra) na 1 sat.
U dobrom danu, 31-godišnjak može da zaradi i do 160 funti (190 evra) dnevno, ali mora imati strpljenje što podrazumeva da ponekad mora stajati u redu, jedva se pomerajući i po punih osam sati.

Fredi je rekao da su njegovi najbolji poslovi stajanje u redu za karte za veoma popularne događaje, kao što su nastupi, za kupce koji su bogati novcem i za siromašne kada je u pitanju vreme, prenosi Mirror.

“Radio sam osam sati za posao čekajući u redu za izložbu Kristijana Diora V&A za neke veoma dobrostojeće ljude oko srednjih šezdesetih. Pravo čekanje u redu je bilo samo tri sata, ali su me zamolili da uzmem i njihove karte i sačekam da stignu, tako da sam imao samo sate da pregledam muzej V&A koji je plaćen 20 funti na sat, bilo je sjajno!“, izjavio je Fredi za britanske medije.

Fredijevi klijenti variraju od mladih porodica pa do dobrostojećih penzionera, gde on provodi hladne zimske noći u redovima umesto njih. Leto je njegova najprometnija sezona, pošto je na programu mnogo događaja.

Izvor: zanimljivostidana.com

The post PROFESIONALNI STAJAČ U REDOVIMA appeared first on Stair.

Jedna prodavnica sladoleda stavlja mini mančmelou na dno korneta, koji sprečava da sladoled procuri. Dobra ideja da se ne umažete kad sladoled krene da se topi.

Ideja o prtljagu sa ugrađenim sedištem za decu je odlično rešenje za ljude koji putuju sa malom decom.

Nema ništa gore od potrebe da koristite toalet dok ste u bioskopu. Ovo je ideja jednog bioskopa koji je izašao u susret posetiocima, te im je omogućio da gledaju film čak i kad su u toaletu.

Ovaj restoran vam omogućava da obavljate interakcije jednim pritiskom na dugme. Možete da pozovete svoj server, zatražite račun ili da im date znak da ste gotovi.

Ove čarape na prvi pogled deluju obično. Ono što ih čini drugačijim je to što jedna ima dugme, a druga ima rupu za dugme. Na ovaj način možete ih spojiti zajedno tokom pranja, kako ih ne bi izgubili tj rasparili.

Izvor: crafty.diply.com

The post ZANIMLJIVA I PRAKTIČNA REŠENJA appeared first on Stair.

Bar Vitelli još uvek radi, a smešten je u zadivljujućem selu Savoca, koje se nalazi istočno od Palerma, na Siciliji. Selo se nalazi visoko iznad na brdu sa pogledom na Jonsko more. Bar ima otvorenu terasu prekrivenu vinovom lozom sa koje možete uživati u spektakularnom pogledu na oblasti oko Savoče.

Iako je radnja filma “Kum” smeštena u Korleoneu, metropolitanskom gradu Palermu, snimanje se zapravo odvijalo na drugim lokacijama. Mesto Korleone je izgledao previše moderno, pa je Frensis Ford Kopola odabrao mala sicilijanska sela Motta Camastra, Savoca i Forca d’Agro.

Jedna od poznatijih scena iz filma u kojoj je Majkl Korleone sedeo u baru na otvorenom posle šetnje sa svojim telohraniteljima snimljena je u baru Vitelli. Ovaj čuveni sicilijanski bar je takođe mesto gde Majkl Korleone (Al Paćino) upoznaje vlasnika kafića, oca njegove buduće supruge Apolonije. Ovde je snimljena i scena u kojoj Majkl Korleone traži od Apolonijinog oca dozvolu da oženi njegovu ćerku.

Pored bara Vitelli, ljubitelji filma prepoznaće lako i prelepu crkvu Svetog Nikolo koja je bila mesto venčanja mladog Korleonea i njegove neveste Apolonije.

Izvor: zanimljivostidana.com

The post ČUVENI SICILIJANSKI BAR IZ FILMA “KUM” appeared first on Stair.

Ova građevina je stara više od 800 godina, a njena izgradnja je započeta je u 13. veku na oštroj litici visokoj 123 metara, zbog čega i danas izgleda kao da “visi” s nje.

Njegova strateška pozicija omogućavala je vlasnicima da vide dolazak neprijatelja pre nego što se približe. Ukoliko bi procenili da je odbrana nemoguća, komplikovana mreža podvodnih tunela i skrivenih hodnika koji se nalaze ispod dvorca omogućavala je siguran beg.
Predjamski dvorac imao je mnogo vlasnika, a najpoznatiji je bio Erazmo Predjamski, kog nazivaju i slovenačkim Robinom Hudom jer je krao od bogatih i davao sirotinji.

U prošlosti, dvorac je služio za beg u slučaju opsade, a danas je preuređen u muzej. Odaje zamka uređene su tako da slikovito predstavljaju način življenja u srednjem veku, a sliku o tome dodatno pojačavaju figure ljudi u prirodnoj veličini koje prikazuju obavljanje različitih poslova, obešenog zatvorenika u tamnici i samog viteza Erazma. Iza najvećeg pećinskog dvorca na svetu nalazi se lavirint skrivenih hodnika odakle je na pljačkaške pohode odlazio vitez Erazmo Predjamski.

Turisti ga najčešće posećuju u avgustu, kada se održava Erazmov viteški turnir i kada možete videti spektakularne borbe modernih vitezova iz Slovenije i sveta.

Dvorac je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći pećinski dvorac na svetu.

Izvor: nationalgeographic.rs/slovenija-terme.rs

The post NAJVEĆI PEĆINSKI DVORAC NA SVETU appeared first on Stair.

Norveški lundehund ili norveški lovac na ptice spominje se u skandinavskim i danskim spisima još 1500-ih godina. Ova rasa pasa izvorno živi u Norveškoj, a koristili su ga poljoprivrednici za lov morskih papagaja. Glavna uloga ove vrste bila je da lovi ptice zbog mesa, jaja i perja, pa je ovaj pas morao da bude okretan kako bi mogao da uđe u pukotine strmih vertikalnih stena. Zbog toga ova rasa na svakoj šapi ima šest prstiju, a glavu unazad može saviti gotovo toliko da njuškom dotakne leđa. Gotovo je izumro tokom Drugog svetskog rata, ali norveški uzgajivači uspeli su da održe ovu vrstu u životu. Norveški lundehund se zbog svog energičnog karaktera preporučuje aktvinijim porodicama koje vole avanture, istraživanja i česte duge šetnje.

Lagoto romanjolo je drevna rasa retrivera rustičnog izgleda sa gustim, kovrdžavim krznom vunaste strukture. Nekada je bio samo pas za vodu u nizijama Komakio i močvarnim oblastima Ravene. Tokom vekova su velike močvarne oblasti isušene i pretvorene u obradivo zemljište, pa je Lagoto pretvoren u psa za vodu i za traženje tartufa u ravnicama i u brdima Romagne. Ova rasa je veoma poslušna i nije mnogo zahtevna. Lagoto je odan i veoma privržen svom vlasniku, i lako ga je trenirati. Pored toga, dobar je pas za pratnju i odličan čuvar.

Azavak ili afrički hrt je već stotinama godina pratilac nomada iz južne Sahare. Ovaj pas je kratke i tanke dlake smeđe boje ili boje peska. Prepoznaćete ga po mršavom i gipkom telu, i kraljevskom držanju. Osobito je visok i elegantan, kretanje mu je uvek veoma gipko u koraku sa visokom akcijom nogu. U Evropu je dospeo u drugoj polovini dvadesetog veka i poznat je kao vrlo nežna rasa privržena porodici. Prema strancima je nepoverljiv, ali ljude s kojima živi obožava. Potrebno mu je najmanje pola sata trčanja ili aktivne igre svakodnevno, a budući da dolazi iz pustinje uživaće u toplim danima.

Vidraš je savršen za lov na vidre, ali pošto je danas to zabranjeno, izgubio je svoju primarnu ulogu. Ova vrsta se prvi put spominje u dokumentima engleskog kralja Džona iz 13. veka, a opšte je mišljenje da nastanak ove rase uključuje i Francuski uticaj koji je kombinovan sa genima engleskih pasa. Uši su mu dugačke i opuštene, dlaka oštra, a njuška dugačka. Ova rasa ima vrlo jako čulo mirisa. Kada prati miris vidri na kopnu, taj trag se naziva “suvim”, a kada prati vidru u vodi to je “tečni” trag. Vidraš može da prati suvi trag i do dvanaest sati, a kada prati tečni može da pliva i po pet sati, piše Kinološki savez Srbije. Pored masne strukture dlake ima i plovne kožice na šapama. Izuzetno je privržen, razigran i veran kućni ljubimac.

Mudi je mađarska rasa koja se koristila uglavnom za čuvanje stoke i ovaca, a danas ih je u svetu manje od hiljadu. Zahvaljujući svojoj neustrašivosti, pastiri ga dosta koriste i u hajkama na divlje svinje. Retko ih možete videti izvan Mađarske i okolnih zemalja, a rasa je navodno nastala tokom 18. i 19. veka ukrštanjem mađarskih ovčarskih pasa najverovatnije sa raznim nemačkim psima, ovčarima sa uspravnim ušima. Glava i noge ove vrste su prekrivene kratkom i glatkom dlakom, a drugi delovi tela imaju nešto dužu, veoma talasastu ili blago uvijenu dlaku. Oni su izuzetno energični i traže puno aktivnosti. Pametni su i dugog životnog veka, ali od vlasnika očekuju puno truda i opreza jer se s drugim psima ne slažu baš najbolje.

Izvor: nationalgeographic.rs

The post NAJREĐE VRSTE PASA NA SVETU appeared first on Stair.

Neko je pronašao ovaj predmet u staroj kući, a nije imao pojma šta je to. Ali pametni ljudi sa Reddit-a su to brzo identifikovali. Kako se ispostavilo, to je filter za vino.

Na prvi pogled čini se da su ovi stakleni i lepo obrađeni predmeti ukrasi. Ali nisu, to su zapravo držači ili “nasloni” za noževe.

Neko je pronašao ovaj fensi objekat u antikvarnici, i mislio je da je to neka vrsta servera za hranu. Ispostavilo se da je to veoma elegantan grejač za lepinje.

Da ste naišli na ovaj poslužavnik u prodavnici, da li biste znali čemu služi? Verovali ili ne, to je pravi poslužavnik za pecivo. Na njemu se nalaze klinovi za dugmad koji imaju funkciju da drže staklene posude.

Šta biste napravili od ovog predmeta u obliku kupole od livenog gvožđa sa prstenom na vrhu? Možda niste znali da ovako nešto postoji, ali ovo je kapa za vezivanje konja duž ulice.

Da ste pronašli ovaj predmet na svojoj terasi, da li biste znali šta je to? Ljudi sa Reddit-a su identifikovali ovaj predmet kao stolno svetlo za terasu.

Da li ste ikada videli sto sličan ovom? To je zapravo telefonski sto sa prostorom za skladištenje telefonskog imenika. Čudno je što mačka na slici nije uspela da se ugura u otvor od stola, koji predstavlja prostor za telefonski imenik.

Izvor: crafty.diply.com

The post ČUDNI STARI PREDMETI appeared first on Stair.

Krupne crne oči i male šape samo doprinose da ova životinja iz dana u dan broji sve više obožavatelja. Kada ne leti, veverica izgleda kao da ima krzneni kaput na sebi. Pre sletanja na drvo, ona otvara “padobran”, to jest zauzima vertikalan položaj, i izuzetno retko napravi grešku u proceni kada pada na zemlju.

Ove neobične veverice mogu da narastu do 20 centimetara i imaju membrane koje spajaju zglobove i gležnjeve, što im omogućava da prelete sa drveta na drvo.

Japanske patuljaste veverice često izlaze iz svojih rupa visoko na drveću da bi se hranile cvetovima johe, ali retko lete danju. Zbog toga njihovo fotografisanje predstavlja pravi izazov. Fotografije ljupkih veverica snimio je lokalni fotograf Takaši Kubo na najsevernijem japanskom ostrvu Hokaido.

Zbog svog očaravajućeg fizičkog izgleda, postale su i lokalna maskota, čak su se našle i na voznoj karti.

Izvor: nationalgeographic.rs/B92

The post LETEĆE VEVERICE appeared first on Stair.

BADNJI DAN se proslavlja 6. Januara, dan uoči Božića. To je ujedno i poslednji i najstrožiji dan božićnog posta. Ime je dobio po badnjaku, koji se na ovaj dan seče i unosi u kuću.

BADNJAK vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Broj badnjaka varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak tj. badnjake, prislanja ih uz kućni zid, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću.

BADNJE VEČE spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, da su kao Božić i Badnji dan. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću badnjak i slamu i pozdravlja domaćicu i žensku decu rečima: „Dobro veče i srećno vam badnje veče!“ Domaćica otpozdravlja „Bog ti dobro dao i sreće imao“ i posipa domaćina žitom. Po unošenju badnjaka, unosi se slama i raznosi se po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Domaćica u slamu pod stolom gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračke, koje deca traže. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio. Badnjak se polaže na vatru, koja se održava tokom cele noći. Pali se sveća da gori, ukućani čestitaju jedni drugima praznik, čitaju molitvu i pristupa se badnjoj trpezi, koja je posna.

BOŽIĆ je hrišćanski praznik, kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Prema Julijanskom kalendaru prvi dan Božića je 7. Januara, a slavi se tri dana. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi!“.

POLOŽAJNIK ima posebno mesto u božićnim običajima. Položajnik dolazi u kuću na Božić rano izjutra da bi pretekao svakog drugog eventualnog namernika ili gosta. Po ulasku u kuću, položajnik obavlja čitav niz radnji čiji je cilj da se u kući u koju ulazi obezbedi zdravlje, plodnost, sreća i blagostanje. Položajnik je prijatelj kuće, mlađa osoba puna snage i po mogućstvu osoba „srećne ruke“. Otvara vrata na šporetu ili peći (ranije na ognjištu), džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica, toliko parica (novca)…“ Položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje i darovali mu tamjan kao Bogu, zlato kao kralju i miris kao čoveku. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. Položajnik je neko ko na Božić i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

ČESNICU ( pogaču ) pravi domaćica rano ujutro na Božić. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Izgovara se molitva, a onda se pristupa lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, biće srećan cele te godine. Ukoliko novčić dobije neko ko nije iz domaćinstva, već gost, u nekim krajevima domaćin otkupljuje novčić. Na taj način osigurava da novac ne odlazi iz njegove kuće. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu, koja je mrsna.

Mnogi od gore navedenih običaja se ne primenjuju u urbanim sredinama, gde nema ni ognjišta, ni vatre, ni šume. Sve je prilagođeno gradskom načinu života. Najčešće se uzima osvećena grančica badnjaka u crkvi i unosi se u kuću. Takođe, badnjak se prodaje i na pijacama, koje su ispunjene prazničnom gužvom. Narod se uveče okuplja ispred crkava, gde se pali veliki badnjak koji je namenjen crkvi, i započinje druženje uz pesmu. Ostali badnjaci, koje su domaćini doneli sa sobom, posle osvećenja pred crkvom odnose se kućama.

Izvor: Srbija-zemlja, narod, život, običaji“-Petar Vlahović

The post OBIČAJI ZA BADNJI DAN I BOŽIĆ appeared first on Stair.

Kornjača Džonatan se “rodila” 1832.godine što znači da danas ima nepunih 189. godina, a živi na udaljenom ostrvu Sveta Jelena u južnom Atlantiku, gde se nalazi od 1882. godine.

Džonatan je verovatno potpuno slep, ali se i dalje vrlo dobro snalazi. Obično provodi dane sunčajući se, grickajući travu i opuštajući se sa svojim prijateljima kornjačama, što je vrlo miran život za nekoga takvog statusa.

Džonatana posećuju njegova glavna negovateljica Lusi i još par ljudi tokom cele nedelje i donose mu sveže povrće.

“Džonatan je ovde ikona. On je stari gospodin koji je svašta video. Sleteo je na Svetu Jelenu 1882. godine, kao potpuno odrasla kornjača. Video je generacije ljudi kako dolaze i odlaze”, rekla je njrgova negovateljica Lusi.

Ova kornjača je veoma popularna što govori i činjenica da je njen portret čak i na poleđini ostrvskog novčića od pet penija.

izvor: blic.rs

The post DŽONATAN-NAJSTARIJA KORNJAČA NA SVETU appeared first on Stair.